Kako razlikovati “baby blues” od postporođajne depresije?

Dolazak bebe donosi mnogo radosti, ali i značajne promene u životu cele porodice. Iako se često priča o lepim trenucima, manje se govori o emotivnoj realnost kroz koju mnoge mame prolaze. Postporođajna depresija je jedno od tih stanja koje se često ne prepoznaje na vreme, a može ozbiljno uticati na mamu, bebu i porodicu.

Kako bismo ovu važnu temu približili našim čitaocima, razgovarali smo sa Manuelom Kamikovski, porodičnim psihoterapeutom i sertifikovanom Gotman edukatorkom programa “Bringing Baby Home”. Program se fokusira na jačanje porodice u prvim mesecima nakon dolaska bebe, a jedan od ključnih segmenata posvećen je razumevanju postporođajne depresije i podršci partnera.

1. Kako možemo razlikovati “baby blues” od postporođajne depresije? Koji su najvažniji znakovi da se stanje pogoršava i zahteva stručnu pomoć?“

Baby blues“ je emocionalno stanje koje se javlja kod oko 80% novopečenih majki, obično u prvih nekoliko dana nakon porođaja. „Baby blues“ su blagi simptomi koji obuhvataju promene raspoloženja, plačljivost, anksioznost i umor, obično se javljaju u prvih nekoliko dana nakon porođaja i traju do dva nedelje.

Glavni simptomi „baby blues“

• Brze promene raspoloženja: Majke često doživljavaju brze promene između sreće i tuge.
• Plačljivost: Uobičajeno je da majke plaču bez očiglednog razloga.
• Tuga i anksioznost: Osećaji tuge i brige mogu biti prisutni, ali su obično blagi.
• Smanjena koncentracija: Teškoće u fokusiranju na zadatke ili svakodnevne obaveze.
• Osećaj preopterećenja: Mnoge majke se osećaju preplavljeno novim odgovornostima.
• Problemi sa spavanjem: Teškoće u uspavljivanju ili česti prekidi sna.
• Gubitak apetita: Promene u apetitu, uključujući smanjenje želje za hranom.

Ovi simptomi su rezultat hormonalnih promena i prilagođavanja na novu situaciju sa bebom. Važno je napomenuti da „baby blues“ ne uključuje smanjenu brigu o novorođenčetu, a stanje obično prolazi bez potrebe za terapijom.

Kada prepoznati ozbiljnije stanje?

Iako su „baby blues“ normalni, važno je obratiti pažnju na znake koji mogu ukazivati na postporođajnu depresiju:

• Trajanje simptoma: Ako simptomi traju duže od dve nedelje.
• Intenzitet emocija: Povećana anksioznost ili razdražljivost, trajna tuga ili beznadežnost.
• Gubitak interesa za aktivnosti koje su nekada bile prijatne: Nedostatak želje za brigom o sebi ili bebi.
• Promene u apetitu i spavanju: Ekstremni gubitak apetita ili nesanica.

Ako primetite ove znake, važno je potražiti stručnu pomoć.

2.         Koji su najveći faktori rizika za postporođajnu depresiju? Da li prethodna iskustva, poput anksioznosti ili komplikovanog porođaja, mogu povećati rizik?

Postporođajni poremećaji raspoloženja, uključujući postporođajnu depresiju, mogu nastati zbog različitih faktora rizika. Neki od najvažnijih faktora uključuju:

• Porodična istorija depresije: Ako je žena ili njena porodica prethodno imala depresivne epizode, rizik za razvoj postporođajne depresije se povećava.
• Prethodna postporođajna depresija: Žene koje su već iskusile postporođajnu depresiju su pod većim rizikom da će se to stanje ponovo javiti.
• Anksiozni poremećaji: Postojeća anksioznost, kako kod žene tako i u njenoj porodici, može doprineti razvoju poremećaja.
• Hronične bolesti: Stanja poput bolesti štitaste žlezde ili bipolarnih poremećaja mogu povećati rizik.
• Traumatično iskustvo porođaja: Težak ili razočaravajući porođaj može izazvati emocionalne probleme.
• Nedostatak podrške: Usamljenost i izolacija, kao i problemi u odnosu s partnerom, mogu dodatno pogoršati situaciju.
• Stresni životni događaji: Nedavne promene, kao što su bolest, razvod ili gubitak posla, mogu povećati rizik od razvoja postporođajne depresije.
• Perfectionizam: Osobe sa perfekcionističkim osobinama često su podložnije stresu i pritiscima tokom prilagođavanja na roditeljstvo.

Osim ovih faktora, hormonalne promene koje se dešavaju tokom trudnoće i nakon porođaja takođe igraju ključnu ulogu. Nagli pad nivoa estrogena i progesterona može uzrokovati promene raspoloženja kod nekih žena, čime se povećava verovatnoća razvoja postporođajne depresije.

Razumevanje ovih rizika može pomoći ženama i njihovim partnerima da prepoznaju potencijalne probleme i potraže potrebnu podršku na vreme.

3.         Kako partner može pružiti podršku mami koja prolazi kroz postporođajnu depresiju? Koji su konkretni načini da pokaže razumevanje i ljubav u ovom periodu?

Podrška partnera je ključna za oporavak majke tokom postporođajne depresije. Evo konkretnih načina kako partner može pokazati razumevanje i ljubav:

1. Razumevanje i empatija

Aktivno slušanje: Pokažite interesovanje za njene osećaje bez osuđivanja.

Validacija emocija: Potvrdite njena osećanja i recite joj da su normalna.

2. Praktična pomoć

Briga o bebi: Preuzmite čuvanje bebe kako bi majka imala vremena za odmor.

Kućni poslovi: Uključite se u svakodnevne obaveze kao što su kuvanje i čišćenje.

3. Emocionalna podrška

Zajedničke aktivnosti: Provedite vreme zajedno kako biste ojačali vezu.

Pružanje sigurnosti: Budite dostupni i prisutni, stvarajući sigurno okruženje.

4. Poticanje stručne pomoći

Ohrabrite je da potraži pomoć: Pratite je na sastanke sa terapeutima ili pomozite joj da pronađe grupe podrške.

5. Održavanje otvorene komunikacije

Redovni razgovori: Postavite vreme za razgovor o osećanjima i potrebama.

Izražavanje ljubavi: Redovno je podsećajte na vašu ljubav i podršku.

Ukratko, kroz empatiju, praktičnu pomoć, emocionalnu podršku, podsticanje stručne pomoći i otvorenu komunikaciju, partner može značajno pomoći mami u prevazilaženju postporođajne depresije i jačanju njihove veze.

4.         Kako postporođajna depresija utiče na odnose unutar porodice? Šta roditelji mogu uraditi kako bi očuvali bliskost i otvorenu komunikaciju?

Postporođajna depresija može značajno uticati na porodične odnose, posebno između majke i partnera, kao i između majke i deteta. Kada majka doživljava depresiju, njena sposobnost da se emocionalno poveže sa partnerom i bebom može biti smanjena, što može dovesti do smanjene interakcije i fizičke nežnosti prema bebi. Ovo može rezultirati razvojnim problemima kod deteta i emocionalnim teškoćama u budućnosti.

Zato je važno prepoznati i lečiti depresiju kod roditelja kako bi se zaštitio emocionalni i fizički razvoj deteta. Stoga, pružanje adekvatne podrške i traženje stručne pomoći može značajno doprineti zdravlju cele porodice.

U ovom izazovnom periodu, očuvanje bliskosti može se postići kroz male svakodnevne znakove pažnje, poput zajedničkog vremena, pohvala, fizičke bliskosti (masaža ili zagrljaj) i otvorene komunikacije.

5.         Kada i kako potražiti stručnu pomoć? Koje terapije ili programi, poput “Bringing Baby Home”, mogu pomoći roditeljima da bolje razumeju i prevaziđu ovo stanje?

Postporođajna depresija je ozbiljno stanje koje zahteva stručnu pomoć, posebno kada simptomi traju duže od dve nedelje. Ako primetite povećanu anksioznost, osećaj besa, ili teškoće u brizi o bebi, važno je da potražite pomoć što pre. Stručnjaci preporučuju konsultacije sa psihologom ili psihijatrom koji mogu pružiti emocionalnu podršku i terapiju.

Terapije i programi koji mogu pomoći uključuju:

• Psihoterapija: Različite forme terapije, poput individualne, grupne ili terapije za parove, pokazale su se efikasnim u lečenju postporođajne depresije.
• Farmakoterapija: Lekovi mogu biti efikasni, ali im je potrebno vreme da deluju (6-8 nedelja).
• Programi podrške: Programi poput „Bringing Baby Home“ pružaju edukaciju i strategije za parove kako bi se uspešno suočili sa izazovima roditeljstva, što može značajno smanjiti simptome depresije. Ovaj program realizuje Gottman Institute uz pomoć obučenih edukatora, a u Srbiji jedini sertifikovani edukator je porodični psihoterapeut Manuela Kamikovski.
• Alternativne terapije: Meditacija, akupunktura i fizička aktivnost mogu doprineti poboljšanju mentalnog zdravlja.

Potrebno je konsultovati se sa stručnjakom kako bi se odabrala najbolja opcija lečenja prema individualnim potrebama. Uključivanje porodice i prijatelja u proces oporavka takođe može biti od velike pomoći.